Mi u Hrvatskoj ne volimo obveze, da nas nešto steže oko vrata, pristišće grudi.

Mi smo slobodne ptice i ne trpimo ugovore, stavke kojih se trebamo držati.

Dogovori? Ma kakvi! 'ko će to?

Ne volimo da nas se sputava. Nikako. Pustit' ćemo ljubav života samo jer je pitala 'a kad ćeš doć doma?'

Ako se to dogodi, najprije svaki pravi Hrvat- ako je muškarac- opsuje jer ga stalno davi s pitanjima, a istini za volju zadnja tri dana nisu progovorili jer je on nju verbalno napao da zašto ju je onaj na kasi 'onako' pogledao?

Ako je žena- onda će na pitanje 'kad dolaziš doma' počet plakat da je bolesno ljubomoran i da ga ne može više gledat'.

Kad se s privatnog prebacimo na biznis, stvari su slične.

Čujem ženu jednu, jada se prijateljici. Da ona je naručila filter za neku mašinu šta ima doma, perilica ili sušilica, nisam sada sigurna.

'I kad mi to možete dostaviti?' pita ona servisera sva puna nade.

A on joj entuzijastično odgovori: 'Evo u petak.' I mrtav hladan doda: 'Ako budem od volje.'

Ako bude od volje. Jer ako ne bude i taj dan mu vjetar puhne na drugu stranu, on neće doć'. Sad će ona tu njemu dirigirat šta će on radit' u petak, ne ide to tako.

A tako je i u politici- šta mi imamo njih pitat' zašto nisu sve što imaju upisali na imovinsku karticu koju si si, istini za volju, sami i izmislili?! Samo zabadamo nos, ko je reko da su oni javni dužnosnici?! Šta se njih samih tiče, oni su samo visoki dužnosnici.

E! Takvi smo mi Hrvati- sokoli raširenih krila, šta nije tako netko rekao?