Svi su u frci zbog virusa. Što od korona, što od gripe. Samo, to se ne smije pokazati kod nas.

Ako pri susretu sa starom tetom ne dozvoliš sočan poljubac, čeka te jezikova juha kojoj nećeš pobjeć' ni ako si prvak u sprintu.

Da je samo teta u pitanju, bilo bi lako.

Mi smo nacija od grljenja, rukovanja i ulaženja u privatni prostor.

To je nama ljubav i poštovanje.

Cmok ovamo, cmok onamo, doma dođeš s milijon bakterija koje si pokupio s tuđih lica. Ponekad među bakterijama bude i koji virus.

U maramice ne kiše više nitko jer kihanje iznenadi, pa dok makneš mobitel iz ruke, otvoriš torbu i izvadiš laptop i tablet da bi došao do papirnatih maramica- već si kihnuo pet puta.

Nešto malo sline si zaustavio lijevom rukom, ovo ostalo je otišlo u zrak.

Nećeš bit' bezobrazan, odeš oprat' ruke, vrata otvaraš s tom istom 'ukihnutom' rukom, a kad sve lijepo i odgovorno opereš sapunom ponovno otavraš ta ista vrata s onom lijepom čistom rukom.

A maskica na lice kod nas ni pod razno jer- što bi ljudi rekli?!

Odmah bi se u gradu pričalo da si gadno zaražen, te šta ti je, jadna tvoja djeca, jadna žena, jadni muž, što će oni kad te više ne bude, a tako je bio drag, šteta da gubimo takvog čovjeka, tko zna gdje je pokupio to nešto što ima, vidio sam ga da se druži s nekim čudnim ljudima, tko zna šta rade kad ih nitko ne gleda, bla bla.

Dakle- maskica za lice ni pod razno, samo ako si doktor i moraš nekog operirat'.

Rekla mi je jedna da joj je zubar išao u usta bez navučenih rukavica.

I što si mu rekla, pitam?

Pa ništa, ipak je on zubar. Odgovori. A zubarima nesmiješ valjda reć', čak ni ako to žarko želiš.

Evo, takvi smo mi- šta će 'ko reć' ideja je vodilja u našim postupanjima.